Grobnice

Osim života, žrtvama zločina koje su pripadnici jugoslovenskih, odnosno srpskih vojnih i policijskih snaga počinili u proleće 1999. na Kosovu, bilo je oduzeto i pravo na čoveka dostojan ukop. Tela ubijenih kosovskih Albanaca, mahom civila, bila su dokazi koje je trebalo sakriti, te su zato bacana u tajne grobnice na više mesta u Srbiji.

Policijski poligon u Batajnici bio je odabran kao pogodno mesto za skrivanje tragova masovnih zločina. Posmrtni ostaci žrtava su direktno sa mesta zločina ili iskopani iz primarnih grobnica na Kosovu prevoženi i do predgrađa prestonice. Jednom od ljudi koji su prevozili leševe bio je obećan dvosoban stan za obavljanje tog “posla”, a pošto je obećanje posle rata iznevereno, on je progovorio o mračnim tajnama.

Ekshumacije u Batajnici počele su 2001. godine. U dve presude Haškog tribunala utvrđena je odgovornost najviših srpskih policijskih  zvaničnika u zataškavanju zločina – prevozu leševa sa Kosova, potom pokopavanju u Batajnici i na drugim lokacijama u Srbiji. Suočen sa konzistentnim dokazima prvostepene haške presude, učešće u tom procesu delimično je u žalbenom postupku priznao nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije – policijski general Vlastimir Đorđević, koji je konačnom presudom osuđen na 18 godina zatvora.

U batajničkim grobnicama pronađeni su posmrtni ostaci 700 žrtava zločina koji su počinjeni na više mesta na Kosovu, po sličnom šablonu, uz pljačku i nasilne deportacije civilnog stanovništva.

Ko su žrtve čija tela su bila zakopana u Batajnici, saznajte  ovde.